nevena-kosticČlanicom radne grupe za izradu Lokalnog akcionog plana za rodnu ravnopravnost imenovana je Nevena Kostić, aktivistkinja organizacije Žene za mir, članice Mreže ŽPN.

Na inicijativu Mreže ŽPN Zaštitinik građana uputio dopis gradonacelnicima/cama i predsednicama/cima opština da podrže SOS servise protiv nasilja nad ženama.

pdf_buttonDopis Zaštitnika građana

Jelena-CakićEU TACSO kancelarija je u sredu, 22. juna u Hotelu Park u Novom Sadu predstavila najbolja iskustva učesnika/ca programa Evropske komisije – People to People (P2P), ili Ljudi ljudima.

promeneOvog meseca završava se projekat udruženja Romkinja „Osvit“ iz Niša, „Romkinje sa sela pokreću promene“. Ovaj projekat je šestomesečni edukativni program za podizanje svesti 120 Romkinja o važnosti prava na život bez nasilja i upoznavanje Romkinja sa radom institucija.

iz-kruga-nagradaKoalicija protiv diskriminacije ustanovila je „Godišnju nagradu za borbu protiv diskriminacije” kao priznanje pojedincima, organizacijama, institucijama, kompanijama i medijima koji su u toku jedne godine učinili najviše napora u suzbijanju diskriminacije prema manjinskim i marginalizovanim grupama ili doprineli unapređenju jednakosti svih građana i građanki u Srbiji.

Društveni stereotipi i predrasude postoje u svim kulturama, bez obzira na to kom delu sveta pripadaju, samo su negde više, a negde manje izraženi. Robujemo predrasudama ne znajući da vrlo često jedan broj ljudi zbog toga ostaje bez elementarnih ljudskih prava.

brisel-p2pU periodu od 21.-24. marta 2011.godine kao predstavnice ženskih organizacija iz Srbije Bojana Minović( FENOMENA, Kraljevo), Jelena Memet (PEŠČANIK, Kruševac), Milena Kocić (SOS Vlasotince) i Jelena Cakić (ŽENE ZA MIR, Leskovac) boravile su u Briselu.

Mreža Žene protiv nasilja je u periodu od 01. januara do 07.aprila 2011. godine analizirala novinske članke i došla do podatka da je u ovom periodu, u Srbiji, od strane muškaraca ubijeno 13 žena.

vlasotinceTemom i dinamikom performans je podsetio prisutne na probleme privatizacije kada je većina žena u vlasotinačkoj opštini ostala bez posla, kao i na nemogućnost ostvarivanja prava na ekonomsku samostalnost, na rad i ekonomsku sigurnost.

Kako feministkinje u Srbiji percipiraju 8. mart? Da li ga uopšte doživljavaju kao relevantan datum, i to posebno u zemlji koja ima socijalističko nasleđe? Da li feministkinje taj dan doživljavaju kao “svoj”?Opširnije na sajtu Heinrich Böll Stiftung