Mreža Žene protiv nasilja je u periodu od 01. januara do 07.aprila 2011. godine analizirala novinske članke i došla do podatka da je u ovom periodu, u Srbiji, od strane muškaraca ubijeno 13 žena.

vlasotinceTemom i dinamikom performans je podsetio prisutne na probleme privatizacije kada je većina žena u vlasotinačkoj opštini ostala bez posla, kao i na nemogućnost ostvarivanja prava na ekonomsku samostalnost, na rad i ekonomsku sigurnost.

Kako feministkinje u Srbiji percipiraju 8. mart? Da li ga uopšte doživljavaju kao relevantan datum, i to posebno u zemlji koja ima socijalističko nasleđe? Da li feministkinje taj dan doživljavaju kao “svoj”?Opširnije na sajtu Heinrich Böll Stiftung

Fenomena10_thNa ovaj datum važno je podsetiti se šta za nas znači 8.mart. Počelo je borbom za radna prava žena i socijalnu pravdu, onda kada su žene bile diskriminisane na radnom mestu, kada su bili napravedni uslovi rada i niske cene rada. Važno je razmisliti koliko je situacija drugačija sada?

8-mart-NSSOS ženski centar iz Novog Sada je, uz podršku Rekonstrukcije ženskog fonda organizovao akciju pod nazivom “Gde su žene, tu je čarolija”.

8-martTema obeležavanja 8. Marta 2011. godine u Beogradu su radna prava žena i solidarnost, razrađena na primeru radnica u tekstilnoj industriji.

8-mart-Novi-BečejU prostorijama Udruženja Roma Novi Bečej, 06.03.2011. godine organizovan je radni sastanak Ženske Romske Mreže Banata. Aktivistkinje iz Pančeva, Zrenjanina i Novog Bečeja su pripremale uličnu akciju: ,,Hoću život bez nasilja!”, u okviru seta aktivnosti ,,Romkinje Banata – Solidarno, zajedno!”.

8-mart-2011-VranjePovodom 8. marta, u centru Vranja, grupa aktivistkinja  SOS telefona Vranje, u saradnji sa lokalnim nevladinim organizacijama i institucijama, organizovala je uličnu akciju i performans "Nulta tolerancija na porodično nasilje" - "Pravo na rad, pravo na platu".

vds-zpnOvogodišnjim obeležavanjem Međunarodnog dana žrtava želimo da istu poruku prenesemo žrtvama ali i da skrenemo pažnju javnosti na veliki doprinos i kapacitete koje imaju NVO u Srbiji, sa posebnim osvrtom na one koje pružaju podršku žrtvama uopšte, a posebno ženama i deci žrtvama nasilja u porodici, s jedne, i na trend gašenja službi za žrtve u okviru NVO, sa druge strane.

pavlovic-slavoljupkaPavlović u svom radu s LGBT populacijom svjedoči teškoj situaciji u kojoj se seksualne i rodne manjine nalaze u Srbiji. Ističe koliko je teško pružati pravne savjete potpuno obespravljenim i nevidljivim ljudima, van sistema, o čijoj pravnoj pomoći na fakultetima nitko ne podučava – uz gomilu pitanja i nikakvih odgovora.