Ideja da žene “lažno prijavljuju“ silovanje postoji svuda, od EM Forestera do TV serija.
Pitanje je zašto? U stvarnom životu lažne optužbe silovanja su izuzetno retke.

Postoji ideja da je lažna optužba seksualnog napada jedno od oružja na raspolaganju osramoćenim ženama. Muškarci imaju pesnice i novac i pretnje smrću; a žene imaju ovo. Dovoljan je jedan bojažljiv poziv policiji u ponedeljak rano ujutru koji će rezultirati sirenama, policijskom intervencijom i hapšenjem njenog bivšeg na poslu. Scena se nastavlja dok mu tužni policajac pokriva glavu i ubacuje u auto.

To je priča koju znamo napamet. Jedna od onih scena koju smo gledali/e pod pozorišnim svetlima, čitana nam je dok smo padali/e u san, ispisana nam je po koži toliko puta da je ušla u memoriju krvnih ćelija. U visokoj i prizemnoj kulturi, u literaturi i u sapunicama, u Ubiti pticu rugalicu i Put u Indiju i O miševima i ljudima. U crtanoj filmu Saut park i filmu Divlje strasti. Kao i u Bibliji – kada Peterfirijeva žena optuži slugu Josifa da ju je silovao nakon što je on odbio njeno udvaranje. Tintoreto je naslikao scenu gde ona njemu trga odeću; Rembrant je naslikao kako prepričava mužu šta se desilo. Josif stoji u polu-mraku, a ona je okupana blagim belim svetlom. U filmu Diplomac, Gospođa Robinson govori svojoj ćerki da ju je Ben silovao kako bi prekinula njihovu vezu. U Holioaks seriji pre dve godine napravljen je eksperiment gde su gledatelji/ke pozvani/e da oforme “porotu“ i odluče da li je Gili zaista silovao Džeki – što se na kraju završilo oslobađajućom “presudom“. Trenutni tok priče Holioaks serije prati Kevina koji lažno optužuje Brendana za seksualni napad. U seriji Dekster, jedna od propratnih priča prati Deksterovog kolegu Batistu koji je okrivljen za silovanje nakon što je imao obostrano željeni seksualni odnos. U Ijan Mekjuanovom Iskupljenju, vidimo zbunjenu svedokinju kako lažno optužuje Robija za silovanje njene sestričine. I tako dalje i tako dalje. U Džilijan Flininoj najnovijoj knjizi Nestala devojka, glavna junakinja (obratite pažnju da ne čitate ovaj deo ukoliko planirate da pročitate knjigu) čak dva puta lažno optužuje za silovanje: jednom da bi se osvetila, a drugi put da bi obrazložila ubistvo. Album Kleveta Strikland Banka, repera Plan B, je priča o soul muzičaru koga greškom osude za silovanje.

To je zaplet koji postoji jer je moćan – on pokreće radnju i zbunjuje čitaoca/teljku, i izaziva saosećanje na jedan sirov i bolan način. To je priča koja će odraditi posao, ali je takođe i priča koju moramo preispitati. Kao što je blogerka Dženifer Kesler navela prilikom poređenja silovanja na televiziji sa ubistvom: „Niko nikad ne pomisli: možda je žrtva ubistva i želela da umre, možda je to bila obostrano željena smrt“. I dok  je poruka koju dobijamo sa TV-a da je  „ubistvo loše“, i dalje ostaje ideja da silovanje može biti komplikovano pitanje. I da žene lažu.

Ali to je sve fikcija. To je fikcija. A kada se zaista dese situacije sa lažnim optužbama silovanja one ipak postaju glavna vest iz istih razloga – senzacija i uzbuđenje, a i prouzrokovaće neke osećaje makar u vama. Ovakve priče su vest i zato što su tako retke. Dnevne novine Dejli mejl specijalizirale su se za neprekidno propagiranje te vrste narative, sa pričama poput „Laži o silovanju koje su uništile naše živote“ – koriste frazu „vikati silovanje“[1] u 54 naslova samo tokom prethodne godine. Naslovi poput „Grešne žene koje su lažno prijavile silovanje sada moraju da opravdaju fotografije na kojima su sa još tri osobe u krevetu“ prikazuju žene kao veštice koje samo spletkare, što su čitaoci i onako mislili. Veštice koje koriste seks kao oružje, čija moć leži jedino u njihovom telu. Iako sam navela stvarne slučajeve lažnih optužbi, ipak je ideja da je to rasportranjena pojava  i da je to žensko oružje ono što je fikcija.

Skorašnja Analiza Državnog tužilaštva Velike Britanije pokazuje da je sama kulturološka ideja da su lažne prijave silovanje rasprostranjena pojava – pogrešna. Analiza pokazuje da je u periodu od 17 meseci bilo 5,651 slučaj pravnog gonjenja slučajeva silovanja, ali samo 35 slučajeva pravnog gonjenja usled lažnih optužbi silovanja. U slučajevima kada su osobe mlađe od 18 godina, skoro je 40% svih prijava bilo inicirano od strane roditelja – što dodatno dosta smanjuje broj prijava od “žrtvi“. U skorije vreme imali smo slučaj silovanja u Stabenvilu, gde je nesvesna tinejdžerka silovana i snimama od strane očevidaca koji su navijali za silovatelje. U epilogu priče saznali smo da su dve devojke uhapšene jer su pretile žrtvi nakon što su silovatelji dobili osuđujuće presude. Mnoge uznemiravajuće istine sada isplivavaju na površinu. Između ostalog i činjenica da kada ceo svet nije na strani žrtve i druge žene će se priključiti kulturi silovanja kako bi se osećale bezbedno. To je ujedno i jedan od efekata neprekidnog održavanja fikcije da žene lažu o silovanju – na kraju se međusobno napadamo.