U 2010.godini, u Srbiji, 30 žena je ubijeno od strane muškaraca, govore medijski izveštaji koje je prikupila i analizirala Mreža Žene protiv nasilja.

Sve ubijene žene su poznavale počinioca
22 počinioca bili su partneri, bivši partneri, supružnici, bivši supružnici. Tri žene su ubili sinovi. Jednu ženu je ubio zet. Jedanaest počinilaca je nakon ubistva izvršilo samoubistvo. Jedanaest žena je ubijeno pištoljem, a trinaest žena oštrim predmetom. Jedna žena je zapaljena benzinom, jedna je udavljena, dok su ostale podlegle povredama nastalim usled premlaćivanja. Šest počinilaca su se sami prijavili. Četrnaest ubistava se desilo u prostoru koji je ženino vlasništvo.

"Sedeli su zajedno u kafani, izgledali su veselo. Potom su platili račun i otišli kući koja je prekoputa. Nakon 10 minuta čuo se pucanj. On je dobar čovek, miran, a u selu se za nju pričalo da je htela da ode u Francusku sa drugim čovekom".

Ovo je samo jedan od bezbroj novinskih isečaka koji izveštava o ubistvu žene. Pročitajte ga ponovo i ponovite ono što se zapamtili. Verovatno da je ubica dobar čovek, a da je žrtva laka ženska. Na pucanj niste obratili pažnju? Nije ni policija, ni državne institucije, ni komšije, ni rodbina. Ubistvo se "pametno" spominje između dve umetnute opisne rečenice. Ženi je oduzeto osnovno ljudsko pravo – pravo na život, ali je prema pisanju novinara muškarac žrtva zato što je žena planirala da ga napusti! Sudbina ove nesrećne žene samo je jedna među 30 sličnih koje su se desile prošle godine. Pravo da dočekaju sutra oduzeli su im muževi, partneri, sinovi ili neki muškarac iz najbliže okoline.

Svaka treća žena u našoj zemlji je zlostavljana, bilo pshički, fizički ili seksualno. Većina njih iz straha ne prijavljuje nasilje. One koje se obrate institucijama u većini slučajeva dobiju odgovor :„ Mi tu ništa ne možemo“, „budite strpljivi, smiriće se on“...

Takav pristup države uticao je da broj femicida u Srbiji u 2010. dostigne 30. Dok se ženske organizacije trude da podignu svest o ovom problemu, državne služe tapkaju u mestu. Izgradnja sigurnih kuća nije jedino rešenje, važna je edukacija žena.

Zaštitnk građana nezadovoljan policijom
Zaštitnik građana Saša Janković je u svom izveštaju za 2009. utvrdio propuste u radu državnih institucija, centara za socijalni rad i policije u slučajevima podordičnog nasilja. Predstavnici tih institucija nisu preduzeli sve potrebne i dostupne mere kako bi sprečili nasilje, povređivanje i ubistvo, navodi se u izveštaju.

- Važno je da one znaju šta treba da urade, kome i na koji nacin treba da prijave nasilje, da dodju u kontakt sa svojom snagom, jer je imaju i da se suprotstave, kaže za S media portal koordinatorka „Žena protiv nasilja“ Aleksandra Nestorov.

- Radimo na tome da osnažimo žene. Nasilje treba da prijave instutucijama, a institucije moraju da znaju da na pravi način pristupe rešenju problema. Mi im dajemo sve neophodne informacije na koji način mogu da se zaštite, podrska smo im u zastupanju njihovih prava na sudu, i tu smo da im pomognemo da naprave sigurnosni plan za izlazak iz nasilja. Ženama pružamo emotivnu i psihološku podršku, da ih osnažimo posle puno meseci, godina, a nekad i decenija zlostavljanja da preuzmu moć i kontrolu nad svojim životom. To nas upravo razlikuje od institucija, kaže Nestorov.

Ona ističe da je potrebna šira akcija države.

- Žene su na samom početku jako uplašene, osećaju se potpuno bespomoćno jer trpe nasilje duže vreme. Mnoge žene ne znaju svoja prava, sredina u kojoj žive im šalje poruku da je to nešto normalno. Sam poziv na naš broj je veliki korak. Potrebno je da mi kao društvo, njeni prijatelji, komšije, rodbina i porodica osudimo svaki vid nasilja kojima je izložena. Potrebno je da nasilje prijavimo i pružimo podršku kad ona to zatraži, napominje Nestorov.

Nestorov ističe da i instuticije moraju da unaprede znanje i praksu.

-Nedopustivo je da sedam od 30 žena prijavi nasilje, a da potom budu ubijene. Jedanaest žena je ubijeno pištoljem. Ako žena prijavi nasilje, policija je obavezna da je pita da li nasilnik ima pištolj. Ukoliko ga ima, oružje se mora oduzetii, jer postoji visok stepen rizika da će biti upotrebljeno. Bez toga ćemo opet imati godinu sa 30 i više smrtnih slučajeva, naglašava Nestorov.

Šta je femicid?
Da bi se neko ubistvo okarakterisalo kao femicid počiniocu mora biti relevatan pol žrtve, tj. upravo činjenica da je žrtva žena. Kao takav, femicid je zločin protiv žena, motivisan mržnjom prema ženama, prezirom i osećajem nadmoći, u kom počinilac misli da ima pravo da oduzme život ženi.

Nasilje je odavno preuzelo sve sfere života u Srbiji. Nebitno je da li se sa ulice preselilo u kuću ili obratno. Važno je da je tu, ali je još važnije reći da država ne uspeva da se izbori sa tim problemom. Dok se situacija ne promeni i dalje ćemo čitati novinske izveštaje u kojima ubijena žena nije predstavljena kao žrtva, a ubici daju epiteti dobrog čoveka. Trideset žena više nema, one nisu dočekale sutra, nisu dočekale da se nasilnik promeni, nisu dočekale da se promeni stav države.

Dušan Mlađenović, S Media