Konferencija Praćenje efekata politika i mera iz oblasti nasilja prema ženama održana je 17. novembra 2011. godine u Palati Srbija. Konferenciji je prisustvovalo 140 učesnika i učesnica iz Srbije i inostranstva.

Cilj konferencije bio je da se predstavi novoosnovana Opservatorija za praćenje nasilja prema ženama,nezavisno stručno telokoje ima zadatak da prati i procenjuje efekte politika i mera iz oblasti suzbijanja nasilja prema ženama. Ovom prilikom bila su predstavljena i nedavno usvojena državna dokumenta iz oblasti suzbijanja nasilja prema ženama, sa posebnim osvrtom na praćene primene planiranih mera, rezultati primene Strategije za zaštitu od nasilja u porodici i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja u AP Vojvodini, kao i aktivnosti za uspostavljanje saradnje službi u lokalnoj zajednici koje su realizovane u 15 gradova/opština u Srbiji.

Konferenciju je otvorio Ivan Sekulović iz Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Kabineta Potpredsednika Vlade za Evropske integracije, i izrazio podršku osnivanju i radu Opservatorije za praćenje nasilja prema ženama. Bobana Macanović iz Autonomnog ženskog centra, istakla je tri ključne uloge ženskih organizacija u procesu prevencije i suzbijanja nasilja prema ženama: uticaj na formiranje državne politike, praćenje implenetacije usvojenih politika koje se sprovode kroz aktivnosti institucija i direktan rad sa korisnicama. Ona je ukazala na nastojanja ženskog pokreta da se problem nasilja prema ženama rekonceptualizuje iz privatnog u javni/društveni fenomen i da se ostvari takva društvena promena koja podrazumeva promenu vrednosti i struktura društvene moći, uključujući promenu institucija.

Endru Hedej, predstavnik delegacije Evropske unije u Srbiji, ukazao je na to da je rodna ravnopravnost jedna od osnovnih vrednosti Evropske unije, osvrćući se na Akcioni plan za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena koji je EU usvojila u junu 2010. godine. On je rekao da u ovoj oblasti u Srbiji situacija nije zadovoljavajuća uprkos nastojanjima Vlade da se suzbije nasilje prema ženama. Istakao je da mnoge žene ne prijavljuju nasilje zbog psihološkog, socijalnog, ekonomskog i kulturološkog faktora, ali i zato što nemaju poverenja u policiju, pravosuđe, socijalne službe i zdravstvo. Takođe je naveo da su žene u Srbiji suočene sa većim poteškoćama u odnosu na muškarce u traženju posla i da zaposlenost među ženama opada. Hedej je zaključio da formiranje Opservatorije predstavlja mogućnost za razvoj demokratskog društva u kome će žene moći da ostvare svoja puna prava.

Snežana Lakićević, državna sekretarka u Ministarstvu rada i socijalne politike, predsednica Saveta za ravnopravnost polova i nacionalna direktorka Projekta „Borba protiv seksualnog i rodno zasnovanog nasilja“, istakla je da članstvo Republike Srbije u Savetu Evrope i težnja ka priključenju Evropskoj uniji definišu njene obaveze usklađivanja nacionalnog pravnog sistema sa legislativom Evropske unije. Ona je najavila da će u danu održavanja Konferencije na sednici Vlade biti usvojen Opšti protokol o postupanju i saradnji ustanova, organa i organizacija u situacijama nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima koji će obavezati ministarstva unutrašnjih poslova, pravde, rada, socijalne politike i zdravlja na koji način će se reagovati u slučajevima porodičnog nasilja. Ona je takođe rekla da nasilje u porodici dobija šire razmere i podsetila je da su u ovoj godini dva pripadnika MUP-a stradala po dolasku na prijavu zbog porodičnog nasilja.

Prezentacije:

Anita Beretić - AP Vojvodina Dr Marsha Scott - Evropski ženski lobi - sr Dr Marsha Scott - Evropski ženski lobi - en Tanja Ignjatovic - AŽC Beograd Lidija Kuzmanov - nezavisna ekspertkinja Danijela Pešić - AŽC Beograd Danijela Trajkovic - VJT Vranje Suzana Antic Ristic - SOS telefon Vranje Svetlana Šarić - SOS telefon Vlasotince Ana Saćipović - Osvit Niš

Anita Beretić, pomoćnica pokrajinskog sekretara za ravnopravnost polova u Pokrajinskom sekretarijatu za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova, izložila je pozitivne efekte implementacije Strategije za zaštitu od nasilja u porodici i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja u AP Vojvodini, kao što su unapređenje saradnje i koordinisani rad profesionalaca, preporučene procedure rada u slučajevima nasilja u porodici i unapređenje evidencije o slučajevima nasilja u porodici. Ukazala je na potrebu standardizacije usluga SOS telefona na teritoriji Vojvodine i kreiranje baze podataka za jedinstveno vođenje evidencije i razmenu podataka o slučajevima nasilja u porodici.

Dr Marša Skot, predstavnica Evropskog ženskog lobija, je govorila o svrsishodnoj prevenciji i važnosti povezivanja teorije sa prikupljanjem podataka. Ona je ukazala na neophodnost ukljlučivanja rodne perspektive u sve politike i sagledavanje nasilja kao heterogene pojave. Na kraju je dala pregled rodnih indikatora koji mogu da ukažu na politike i mere koje najviše doprinose borbi protiv nasilja prema ženama i podsetila na model zakonodavstva UN koji, između ostalog, zahteva da jezik zakona mora biti jasan i nedvosmislen u kontekstu zaštite žrtava od rodno specifičnog nasilja u porodici i partnerskim odnosima.

Lidija Kuzmanov, nezavisna ekspertkinja, predstavila je studiju „Koliko nas košta nasilje prema ženama“ u okviru koje je urađena analiza budžetskih troškova za postupanja profesionalaca u skladu sa nadležnostima u situacijama nasilja u porodici. Ona je iznela podatak da su minimalni budžetski troškovi zaštite od nasilja prema ženama u 2009. godini iznosili između 204,8 i 535,9 miliona dinara. Zaključila je da se statistika u vezi sa nasiljem u porodici prema ženama mora značajno unaprediti, kao i da treba uvesti elektronsku evidenciju u svim relevantnim službama, kako bi podaci o broju i vrsti slučajeva bili dostupni. Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra predstavila je novoosnovanu Opservatoriju za praćenje nasilja prema ženama,nezavisno stručno telokoje ima zadatak da prati i procenjuje efekte politika i mera iz oblasti suzbijanja nasilja prema ženama, informišući prisutne da se prvi izveštaj ovog tela može očekivati za godinu dana.

Danijela Pešić iz Autonomnog ženskog centra predstavila je rezultate edukacije profesionalaca za uspostavljanje saradnje službi u zajednici koja je tokom 2011. godine realizovana u 15 gradova/opština u Srbiji, u okviru projekta „Borba protiv seksualnog i rodno zasnovanog nasilja“, koji realizuju Uprava za za rodnu ravnopravnost Ministarstva rada i socijalne politike i UNDP. Predstavnice lokalnih zajednica predstavile su rezultate aktivnosti u saradnji na sprečavanju nasilja prema ženama i nasilja u porodici u okviru svojih zajednica: Jana Bosanac iz Centra za socijalni rad Gadžin Han, Danijela Trajković iz Višeg javnog tužilaštva u Vranju, Koviljka Stamenović iz Doma zdravlja u Pirotu, Zorana Beatović iz Centra za socijalni rad u Knjaževcu, Suzana Antić Ristić iz SOS telefona Vranje, Svetlana Šarić iz SOS telefona Vlasotince i Ana Saćipović iz Osvita u Nišu.

Na Konferenciji su doneti sledeći zaključci:

• Nasilje prema ženama je kršenje osnovnog ljudskog prava, a borba protiv nasilja je korak ka demokratizaciji društva. Ovo je posebno važno kada se imaju u vidu negativni efekti nasilja na kvalitet života žena, porodice i društva, kao i na ekonomski rast društva i socijalnu koheziju.
  • Neophodno je unaprediti Vladino izveštavanje o nasilju prema ženama.
  • Posebno je važno unaprediti primenu postojećih zakona i usvojenih strateških dokumenata.
• Nužno je usvojiti jedinstvenu evidenciju o nasilju u porodici za sve relevantne službe.
• Nužno je nastaviti edukacije profesionalaca, kao i povezivanje službi na lokalnom nivou, kako bi se bolje rešavali slučajevi nasilja prema ženama i u porodici.
• Važno je unaprediti položaj i podržati ženske organizacije koje pružaju specijalizovane usluge za žene i decu žrtve nasilja, a posebno u procesu standardizacije i licenciranja.
• Važno je podržati lokalne inicijative saradnje i kontekstualno specifične forme delovanja koje su u skladu sa osnovnim principlima zaštite i sprečavanja nasilja prema ženama i nasilja u porodici. U ove procese treba uključiti što veći broj profesionalaca i obezbediti odgovarajuće resurse za rad (znanje, organizaciju i finansije), kako bi se izbeglo da „dobre prakse“ počivaju na entuzijazmu pojedinaca.

Zahvaljujemo se svima na učešću na Konferenciji i nadamo se da ćemo u budućnosti nastaviti saradnju i razmenu iskustava u oblasti suzbijanja nasilja prema ženama.