Surogat materinstvo – praksa koja dehumanizuje žene i zasnovana je na seksističkoj eksploataciji

Aktivistkinja Jodie Roy prisustvovala je konferenciji održanoj u Parizu, 2. februara, čiji je cilj bio da okupi političarke/re širom Evrope, feministkinje, braniteljke/e ljudskih prava i istraživačice/e iz različitih oblasti u cilju akcije protiv nepravedne prakse surogat materinstva koja krši osnovna ljudska prava.

Program konferencije na engleskom dostupan je na sledećem linku.

Govornice su ukazale na različite prakse surogat materinstva i trgovine ženama i bebama u svetu i uputile apel evropskim vladama da deluju protiv surogat materinstva, prakse koja dehumanizuje žene i zasnovana je na seksističkoj eksploataciji.

U nastavku slede Jodina ključna zapažanja:

Juče je u Parizu održana konferencija o aboliciji surogat materinstva u zgradi francuskog parlamenta. Konferenciju je organizovala organizacija koja se zove CLEF – Coordination lesbienne en France (Koordinacija lezbejki Francuske), osnovana još 1996, u saradnji sa drugim organizacijama iz Francuske.

Bila su ukupno tri panela, na prvom je govorila između ostalih Sheela Saravanan, koja je dala odličnu analizu situacije u Indiji gde je sada zvanično zabranjeno komercijalno surogat materinstvo ali naravno i dalje široko zastupljeno. Ona je isto navela da su zemlje gde je ova industrija u usponu Irak i UAE. Ona je bila odlična ali su druge koje su govorile uglavnom bile iz francuskih levičarskih organizacija tako da im je akcenat bio na bio inžinjeringu i komodifikaciji ljudskog tela uopšte, i tome kako trgovanje decom krši konvenciju o pravima deteta, ali nije bilo govora o ženama niti zašto je surogat materinstvo sastavni deo kontinuma muškog nasilja nad ženama.

Na drugom panelu su govorile Kajsa Ekis Ekman i Julie Bindel i mislim da ne treba ali ajde reći ću bile su apsolutno savršene – na žalost svaka od govornica je imala samo po deset minuta tokom cele konferecije tako da vremena skoro da uopšte nije bilo.

Kajsa je govorila ukratko sve ono o čemu je pričala u Beogradu, a Julie Bindel je dala nekoliko vrlo plastičnih primera o čemu se zapravo radi i jedan je meni ostao upečatljiv. Rekla je da je surogat materinstvo u Škotskoj zabranjeno ali da postoji naravno uprkos tome, tako da je jedan par platio ženi da bude trudna za njih – ona je uzela novac, lažirala trudnoću i kad je trebalo da se kao porodi rekla da je dete poginulo u saobraćajnoj nesreći. Ono što je važno je da kad je otkriveno o čemu se radi da su svi mediji izveštavali o tužnom prevarenom paru kojem je uskraćeno pravo na dete koje su pošteno platili a ženu okarakterisali kao zlog monstruma.

Treći panel je dat levo orijentisanim francuskim parlamentarcima koji kao podržavaju aboliciju surogat materinstva ali iz tog stanovišta da su protiv komodifikacije i bio inžinjeringa. Moj utisak je da zapravo deo feministkinja iz Francuske koje se bave ovom temom imaju potrebu da prave savezništva sa raznim grupama koje imaju više moći,  verovatno verujući da će se na taj način više čuti njihov glas ali mislim da će se o ovome nekako vrlo malo govoriti kao o eksploataciji žena.

Izveštaj napisala Jodie Roy