AMAZONKE I SO

U svakoj od nas je more.
Osećamo kako unutra svetle dubine
i pitamo se kako smo se ikad plašile
naših čudovišta kad su nam
njihovi borbeni krici često bili sve
što smo imale.
Odlučujem da pomazim čudovište
umesto da od njega bežim.
Odlučujem da prihvatim svoju so.

Govorim tebi, ratnici svetolosti,
da si pobednica jer si preživela.
Dodirni svoje ožiljke ponovo,
i ovog puta ne strepi da će te progutati.
To su uspomene Amazonke koja,
sluša, razume, podržava i voli.

Zajedno biramo…
Da nađemo prostor jedna za drugu,
Prihvatimo svoj identitet i različitosti,
Mislimo dobro o onoj koja nas štiti iz ogledala,
Ostajemo stabilne sa prsohvatom ludosti.

U redu je da imaš svoju realnost
i svoje fantazije.
U redu je da slušaš unutrašnji glas
i ne objašnjavaš drugima razloge za svoje izbore.
U redu je da
nađeš ono što te pokreće i da
budeš verna sebi kad svi govore drugačije.
U redu je da prihvatiš svoju so.
Fenomenalna ženo, preživela si.


Marija Cmiljanović