Lezbejke iz zemalja pod islamskim zakonima: AKO NAS ISTREBE IMAJU ULAZNICU ZA RAJ

Drugi feministički forum, Ankara 2013

kaos-lg-2013U organizaciji feministkinja iz Lezbejske gej organizacije KAOS GL iz Ankare održan je Drugi feministički forum, u amfiteatru Univerziteta u Ankari na Fakultetu  društvenih nauka, koji je tradicionalno politički najangažovanije odeljenje univerziteta.  Cilj Foruma je bio da okupi feministkinje i lezbejke iz okolnih zemalja, s jedne strane sa Balkana, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Srbije, Albanije, Kosova, Crne Gore, s druge iz zemalja pod islamskim zakonima: Tunis, Alžir, Liban, Turska -  u cilju ’suprostavljanja marginalizaciji feminizma’. Dva dana ranije održan je Četvrti skup Mreže protiv homofobije (Regional Network Against Homophobia in Ankara), u kojoj je oko 25 lezbejki, gej i kvir aktivista Kavkaza, Mediterana i Balkana, sa osnovnim ciljem osnaživanja kroz razmenu.

Uvod o Turskoj

Turska ima oko 75 miliona stanovnika, dok je 1930 imala 17, miliona. Žene su za vreme Ataturka 1934 dobile pravo glasa. Pre desetak godina ukinut je zakon o poligamiji, ali feministkinje kažu da van gradova skoro svaki muškarac ima po dve žene.  Vojna obaveza tiče se svih muškaraca i traje od godinu do godinu i po dana. NajakutnijI problem turske politike je položaj Kurda, kojih ima 19%, a protiv kojih turski nacionalisti već decenijama vode  ’rat malog intenziteta’.

Uvod o feminizmu u Turskoj

ankara kadinlarasokakta2013U Turskoj je od osamdesetih najčešča socijalistička feministička struja. Zato je jedan okrugli sto tematizovao žene u sindikatima, na kome se najviše govorilo da seksualno uznemiravanje na poslu još nije tema koja može da se sudski goni.  Mizogničnost sudija je i dalje presudna.  Feministkije su organizovale prve velike domonstracije protiv muškog nasilja nad ženama 1987, nakon što je jedan sudija zakonski odobrio fizičko nasilje muža nad ženom rečima ’deca i šamari trebaju svakoj ženi’. Transformacija besa je dovela 3000 žena na ulice Istambula da traži zakone protiv nasilja nad ženama. Zakon je kasnije uveden i nastale su feminističke organizacije za podršku ženama, izmedju ostalih i sklonište Lila krov.  Lila Pleteća igla je tih godina krenula u lobiranje prava na abortus i odlučivanje o telu. Organizovanje žena bez muškaraca se i dalje naziva ’haremsko ponašanje’ žena.

kadinlarsokaktaTrenutno u gradovima ima mladih feministkinja marksističko anarhističke orijentacije.  Za Osmi mart Kadinlar sokakta su organizovale ulične demonstracije za radna prava žena i kažnjavanje seksualnog nasilja.  Grupa Žene ulice (Kadinlar Sokakta) na svom blogu ima slogan: Izađite iz kuhinje. Izađite iz fabrika. Žene ajmo na ulicu!

Ženske studje u Turskoj su počele kao alternativni kurs Univerziteta u Ankari (Ankara University Women's Studies Center KASAUM) od 1993, dok je 1996 osnovano Odeljenje Ženskih studija ravnopravno sa drugim fakultetima. Od ove godine počinje alternativni kurs Kvir studija unutar Ženskih studija u organizaciji KAOS.

KAOS GL je osnovan pre 19 godina, ali je homoseksualnost dekriminalizovana tek 1995, pa je KAOS registrovan nakon toga.

Feministički forum

Feministički forum je bio jedinstven po mnogo strana. Pre svega, cilj je bio koncipiranje  feminističke politike u lezbejskom i queer pokretu.  Jedna od panelistkinja Lori Stanković je rekla Feminizam je naš Happy End! Druga posebnost Foruma je bila sama prisutnost lezbejki aktivistkinja - heroina u svojim zemljama u kojima je homoseksualnost ili zakonom zabranjena ili mržnja institucionalizovana do svakodnevne proizvodnje straha od smrti (Lesbian Feminists From Tunisia, Algeria, Serbia and Albania Were in Ankara).

Forum je imao nekoliko panela.  Izveštaj prikazujem kroz par ličnih priča koje sam čula što na okruglim stolovima, što u dugim noćnim pričama sa lezbejkama. Na svoju odgovornost i želju napisala sam ih u prvom licu.

Heroine

Dženi Karaj, Albanija

Ja sam proizvod moje majke koji ne funkcioniše.  Tako ona kaže. Kad sam se zaljubila u devojku nisam poznavala ni jednu ženu u mom gradu koja voli žene. Posle me je prijateljica upoznala sa dve feministkinje iz Kalifornije koje su u Tirani živele u lezbejskoj porodici.  One su me neprekidno podržavale.  Kad sam rekla roditeljima bio je haos. Mama nije mogla da me prihvati, bila je očajna...  a otac mi je rekao, Ne smeš da ides na TV, ako to uradiš i svet sazna za tebe ja ću biti prvi koji ću te ubiti.  To je bilo pre 3 godine, imala sam 23 godine. Morala sam da pristanem. Ali, posle godinu dana sam bila na jednoj TV emisiji o ljudskim pravima,i sve je išlo glatko dok jedan od učesnika emisije nije rekao da bi ubio sina ako mu kaže da je gej.  Ja nisam izdržala i rekla sam mu Evo me, jel bi mene ubio? To je značilo da je cela Albanija saznala da sam ja lezbejka. A i da je moj otac shvatio da ne sme to više da mi govori. Imali smo rasprave i rekla sam im da bi im lakše bilo da me prihvate jer živimo u istom stanu. Jedne noći sam bila sa devojkom u parku, ljubile smo se.  Prišla su nam dva tipa, jedan je izvadio pištolj, stavio mi u potiljak i rekao: Sad se ljubite ispred nas.

....Ja podržavam moju mamu, a moje feminističke prijateljice podržavaju mene. Sa gej aktivistom smo osnovale grupu Alijansa protiv diskriminacije LGBT (Aleanca kundër diskriminimit të LGBT | Alliance Against LGBT Discrimination).

Kholud Madui, Tunis:

Tunis je jedna od 82 zemlje u svetu, od kojih su 36 pod islamskim zakonima, u kojima se  homoseksualnost kažnjava, i to od 7 meseci do 6 godina.  Poligamija je zakonom dozvoljena. U Tunisu ima puno primera takozvanog  ’Korektivnog silovanja’  -  to su silovanja koja trpe lezbejke kada porodica otkrije da je neka od nas zaljubljena u ženu, oni naruče silovanje ... od poznanika, komšije ili od člana porodice. Ponekad ta žena mora da se uda za muškarca koji ju je silovao. Pogotovu u malim mestima.  Ja radim u Organizaciji za prava manjina - ni feminističke ni ljudskopravaške organizacije ne podržavaju lezbejke i gej aktivistie, jer se boje da izgube na društvenom statusu.

Nakon revolucije pre dve godine islamistička vlada nam se promenila već sedam puta, i u jednom od termina, Ministar za ljudska prava u Tunisu je rekao da homosekulace treba lečiti na tri načina:  lekovima,  psihijatrijskim tretmanima, ili sa ’isterivačima djavola’ - u tu instituciju se u narodu puno veruje.

Kad pomislim kako je meni, setim se kako je situacija u Mauritaniji mnogo gora – to je jedna od sedam zemalja na svetu u kojima je za homoseksualnost predviđena smrtna kazna. Tamo lezbejka ne sme da postoji. Ja smem da vozim kola, smem da idem ulicom ošišana do glave, i da makar i tajno imam devojku. Ali znam da Islamisti u mom gradu imaju veliku želju da nas lezbejke, gej, queer i trans,sve istrebe:  Ako nas istrebe imaju ulaznicu za raj.

Hiba Abani, Bejrut

Lezbejke žive na ivici. Stalno smo na egzistencijalnoj ivici.  Ja radim u feminističkoj organizaciji Sawt al Niswa.  Nijedna od nas nema zdravstveno osiguranje.  Pobegla sam od kuće sa 20 godina, ali sam morala tri četiri puta da se vraćam jer nisam imala para da preživim. Kad me je zadnji put ostavila devojka vratila sam se i plakala.  Mama me je pitala šta mi je.  Ona hoće da čuje, a neće da čuje šta mi je. Ja želim da joj kažem a i kad joj kažem  ona ne može da me čuje.  Ništa.  Inače, u Libanu je građanski rat trajao 25 godina i na neki način još nije završen.  Malo malo opet se ubijaju.  Delovi Bejruta su kontrolisani od militarističkih grupacija.  Kada mi kao feministkinje odemo da delimo letke u gradu, samo u određenim delovima grada nam je to dozvoljeno.  Moje idolkinje su Nawal el Sadawi i Audre Lorde.  Jeste, mi smo njihove ćerke. Volim i arapsku pevačicu Aswahan, stavi je na you tube videćeš kako je puna energije. Ubili su je kad je imala 28 godina, 1944.

Aktivna sam u feminističkoj organizaciji KAFA - Dosta eksloatacije i nasilja and ženama!  (KAFA (enough) Violence & Exploitation). U Libanu je i dalje je na snazi zakon koji se mnogo ne koristi a kažnjava homoseksualnost do godinu dana zatvora.  Ali, baš u Bejrutu je 2007 osnovana prva lezbejska grupa u arapskom svetu, Meem, skraćenica za Grupa Podrške za lezbejke.

Skoro smo na sajt stavile intervju sa profesorkom Samar Habib iz Palestine koja u Australiji predaje na temu kvir u arapskom svetu. (Reflections on Queerness in the Arab World: An Interview with Dr. Samar Habib)

Kolodia Bidak, Kairo

Ja sam feministkinja iz feminističke organizacije Nazra. Sa 16 godina je mama došla i pitala me Jel ti voliš žene? Jako sam se zbunila i uplašila. Rekla sam joj da imam puno drugarica. Ona je bila stroga i rekla Ne to, nego onako kako ih muškarci vole. Nisam ništa odgovorila, ali ona me je istukla i rekla da to mora da mi bude prolazna faza. Od tada sam počela da bežim iz kuće. Otac me je tukao nebrojeno puta. Sad ne živim sa njima već neko vreme.

Revolucija sa Tahir skvera je bila jako važna jel je iznela mnogo tema na površinu o kojima se poslednjih 40 godina ćutalo.  Međutim posle toga je došla vlast islamista i sad je za žene i lezbejke jako teško.

knives6 februara smo u Kairu organizovale velike demonstracije protiv seksualnog nasilja.  Bilo je skoro hiljadu ljudi.  Seksualno nasilje je postalo zastrašujuće, to su horde muškaraca koji siluju i masakriraju žene, ne mogu ti to ni opisivati. Sve živimo u strahu od silovanja. Kada smo sele da se dogovaramo za akciju, jedna aktivistkinja je rekla da ona nosi kuhinjski nož sa sobom stalno u torbi.  Tako je nastala ideja da izađemo na ulicu sa kuhinjskim noževima, taj protest protiv seksualnog nasilja inače zovemo Žene sa noževima.

Sedam minuta video klip sa ovog  istorijskog neverovatnog protesta protiv seksualnog nasilja u Kairu: