Saopštenje povodom 16. maja – Međunarodnog dana SOS telefona

Mreža Žene protiv nasilja traži uspostavljanje i održivo finansiranje
usluge: Nacionalna SOS linija za žene koje su preživele muško nasilje
dostupne 24 sata – 7 dana u nedelji

Povodom 16. maja – Međunarodnog dana SOS telefona, koalicija 26 ženskih SOS telefona okupljena u Mrežu Žene protiv nasilja podseća da država, i pored podrške koju je ova Mreža dala, još uvek nije formirala i uspostavila održivo finansiranje nacionalnog SOS telefona za podršku ženama koje su preživele muško nasilje. Žene protiv nasilja su ponudile model za funkcionisanje Nacionalne SOS linije po principima rada koje su ženske grupe utvrdile tokom dve i po decenije pružanja direktne podrške ženama koje su preživele muško nasilje. Koalicija traži od države da pokaže odgovornost u odnosu na građanke, ispuni obavezu preuzetu potpisivanjem Konvencije Saveta Evrope protiv nasilja prema ženama i obezbedi besplatnu uslugu podrške, dostupnu 24 sata – svakog dana u nedelji.

U 2016. godini specijalizovani SOS telefoni 26 ženskih organizacija iz 18 gradova i opština u Srbiji okupljenih u Mrežu Žene protiv nasilja zazvonili su 12 780 puta, a podrška je putem SOS telefona i drugih tipova usluga pružena za 5 085 žena koje su preživele muško nasilje. Mrežu čine i specijalizovani SOS telefoni na romskom i jezicima manjina, linije na kojima žene sa invaliditetom pružaju podršku ženama sa invaliditetom, SOS telefoni za podršku ženama koje su preživele trgovinu ljudima.

Specifičnost SOS usluge ogleda se u tome što žena, pozivajući SOS telefon, može ostati anonimna, podeliti sa pružateljkama usluge samo ono što ona smatra da treba, a dobiti psihološku i pravnu podršku, verovanje iskazima o doživljajima i emocijama koje je preživela i sve relevantne informacije u poverljivoj formi, što je posebno važno prilikom prvog poziva u pomoć ili kada je poverenje žene u institucije narušeno. Osnovni principi rada na specijalizovanim SOS telefonima Mreže Žene protiv nasilja jesu: nasilje je društveno i državno pitanje, a ne privatni problem žene; za nasilje je isključivo odgovoran nasilnik, nikada žrtva; svaka građanka i građanin imaju pravo na život bez nasilja; podrška je određena potrebama žena.

Dvadeset pet godina ovu najstariju uslugu za podršku ženama u Srbiji pružaju isključivo specijalizovane ženske organizacije civilnog društva bez finansijske podrške države. Višedecenijsko iskustvo kvalifikuje ženske organizacije da insistiraju na očuvanju usluge koja je stvorena isključivo na potrebama žena koje su preživele muško nasilje.

U ime Mreže Žene protiv nasilja
Aleksandra Nestorov i Vedrana Lacmanović