Kampanja 16 dana aktivizma 2016.

Zahtevi Mreže Žene protiv nasilja povodom 16 dana aktivizma protiv nasilja prema ženama

Mreža Žene protiv nasilja traži da država Srbija preduzme sve što je u njenoj nadležnosti kako bi ženama obezbedila pravo na slobodu, život i zaštitu od svih oblika muškog nasilja!

Beograd, 25.11.2016. godine

Mrežu Žene protiv nasilja zabrinjava činjenica da je tokom proteklih šest godina u Srbiji više od 200 žena ubijeno od strane njihovih partnera ili bivših partnera ili članova porodice. Da je situacija postala alarmantna pokazuju i slučajevi masovnih ubistava koji su se ove, 2015. i 2013. godine dogodila u Srbiji, a koja su bila motivisana mržnjom prema ženama.

Vršeći kontrolu u 14 slučajeva ubistava žena u kojima se iz novinskih članaka moglo saznati da je nadležnim institucijama bilo prethodno prijavljivano nasilje, Zaštitnik građana je u 12 od tih slučajeva utvrdio propuste i nedostatke u radu nadležnih organa i službi u različitim opštinama i gradovima u Srbiji, i izdao sistemske preporuke nadležnim ministarstvima.

Propusti koje je i Zaštitnik građana uočio, a koje vide i ženske organizacije članice Mreže, je da, iako su Vlada Republike Srbije i relevantna ministarstva donela i usvojila opšti i posebne protokole o postupanju i saradnji ustanova, organa i organizacija u slučajevima nasilja nad ženama u porodici i u intimnim partnerskim odnosima, se ti protokoli ne primenjuju dosledno. Opšti princip, da bezbednost žene mora biti na prvom mestu i da su institucije dužne da se o bezbednosti žene staraju u svakom trenutku svog delovanja, je princip koji se na žalost ne primenjuje prilikom postupanja institucija.

Stoga Mreža Žene protiv nasilja traži da Ministarstvo unutrašnjih poslova obezbedi doslednu primenu liste za procenu rizika od stane svakog policijskog službenika koji postupa u slučajevima prijave nasilja, propisanu Posebnim protokolom o postupanju policijskih službenika u slučajevima nasilja nad ženama u porodici i partnerskim odnosima.

Zahtevamo da Ministarstvo pravde uvede za tužioce listu za procenu bezbednosnih rizika identičnu listi koju imaju policijski službenici, jer to doprinosi ujednačavanju podataka koji se moraju proveriti i poboljšava komunikaciju između dva organa koja tesno sarađuju u prvim momentima nakon prijave nasilja i dalje u istrazi.

Tražimo da Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja proširi listu za procenu rizika koje koriste stručni radnici organa starateljstva i sudije koji sude u porodičnim sporovima i time obuhvati i rizike vezane za druge oblike nasilja, kao što su psihološko, nasilje niskog intenziteta koje može da eskalira i nasilje koje se čini preko dece ili zloupotrebom prava na viđanje dece.

Mreža Žene protiv nasilja smatra da država mora da obezbedi i doslednu primenu drugih principa propisanih Opštim protokolom, ali i doslednu primenu svih relevantnih zakona u svakom pojedinačnom slučaju. Podsećamo da je država Srbije pre tri godine ratifikovala Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici, kojom se dodatno obavezala da će da spreči da do nasilja dođe, istraži svaki prijavljeni slučaj i kazni učinioce.

Mi, ženske organizacije u Srbiji koje već 20 godina pomažemo ženama da izađu iz nasilja koje su preživele ili i dalje preživljavaju, ne vidimo da država Srbija prihvata odgovornost za nepostupanje profesionalaca u institucijama koji su dužni da ženama, i njihovoj deci, obezbede pravo na slobodu, život i na zaštitu od svih oblika muškog nasilja.

Pored nabrojanih mera za zaštitu bezbednosti, neophodno je da profesionalci u središte institucionalnog delovanja stave ženine potrebe i da joj veruju.